kurkudjikul

Pravi je uspeh živeti u današnjem svetu, a ne zastati i razmisliti o besmislu smisla. Trebalo bi da smo svi učeni da postoje određene moralne norme i da se ljudi cene u odnosu na korisnost njihovog doprinosa zajednici, ali pitanje je da li je ta utopijska ideja ikad funkcionisala u praksi. Činjenica je da danas ukoliko na bilo koji način poboljšate način života, a o tome niko ne izveštava, čak i da ste doprineli na globalnom nivou nikakvog poštovanja prema Vama neće biti, osim možda lokalnog, gotovo nebitnog.
Činjenica je da ukoliko ste Dennis Ritchie, Vaš odlazak u večna lovišta će biti bedno propraćen u odnosu na Vaš doprinos. Ukoliko ste ceo svoj život bili skromni i posvećeni samo nauci bićete zapamćeni samo u stručnoj javnosti. Naravno da ako ste posvećeni nauci, a ne samopromociji, slava Vam nije od presudne važnosti, ali to ne znači da je ne zaslužujete.
Suprotno gore pomenutom, ukoliko ste recimo Steve Jobs, nakon smrti ćete biti uzdizani do statusa legende i mit o Vama će postajati sve nestvarniji i popularniji. Dakle ako rešite da svoj doprinos upotrebite vezujući ga za sebe i time stvarate kult ličnosti, bićete poznatiji i poštovaniji. Samim skupljanjem svih zasluga za sebe, time što sebi pripisujete doprinos čitavog tima ljudi, Vi stvarate prividnog supermena od sebe i obezbedjujete sebi nezasluženo mesto u istoriji.

PS:Cilj teksta nije da se umanji Jobs-ov značaj, nego da se ukaže na iskrivljenost moralnih normi u svetu u kom je marketing sve. Potvrda teksta je i što će većina onih koji tekst pročitaju guglati podatke samo o jednom od pomenutih ljudi, a za drugog će znati ko je i šta je.